Znam mila moja….

Znam mila moja, znam da me želiš celog , samo za sebe, ali moraš biti strpljiva….oduvek sam želeo samo tebe, ti si tu, u srcu , moje želje, snovi, nadanja , naša ludila..sada su tu sa nama.

Odlazim, otići ću, ne, ostaću…. samo ako ti to želiš….a ti ćutiš i okrećeš glavu zagledan u svoje puteve, ne želeći da promeniš svet za ono naše, samo za nas… Pokušaću da zaustavim vreme, koje grabi nas pred sobom, a ono će me otrgnuti iz tvog srca, odneti u drugi život, a ja to neću, jer želim biti tu, sa tobom, a opet tako daleko. A ti me čuvaš za te,… neke…, samo naše, nestvarne trenutke a nikako za svagda. I sva naša spajanja i razdvajanja imaju neku svoju draž, ti si u srcu i to je to…, godinama čuvana, govorio bi mi to… I ne bih da se ponavljam.., da ružim ono što sam ti već rekao, što već znaš…

U petak , tačno u ponoć godine neke, nesuđenog mi dana, spustiće se kazaljke na satu, a ja pomisliti na tebe, a ti , možda na mene, dok će glupi budilnik na stolu odbrojavati tupe minute mog odlaska. Sklopiće se izanđali listovi jedne nedopisane priče, koju smo ukrajali nama potaman u tami naše ljubavii i nikada je skrojili nismo, dok si mi govorio da je ovo nešto samo naše , samo za nas, a ja pokušavala da razaznam od kuda to tako od jednom, zašto baš sa mnom, zašto baš ja, i zašto tek sada? Pružićeš mi ruku koju nikada dodirnuti neću…. u znak pozdrava, jer nećeš biti tu….obaveze, posao, prijemi, večere, druženja, neki drugi ljudi, neke druge žene, da mi poželiš svu sreću ovoga sveta, ruku koja je nekoć htela milovati moja bujna bedra, a nije smela… Zasvetleće iskra u bistrilu mog vlažnog oka, okrenućeš glavu u stranu privučen igrom leptira , i reći mi : Znam mila moja , znam… Odlazim…,reći ću ti , ne ostaću.., ostaću .. samo ako ti to želiš … a onda otići miljama daleko u more prošlosti, u tugu zaborava. Ostaću nema na tvoje dodire, gluva na tvoja htenja , slepa na tvoje « otrcane » reči u nešto, što se život zove. Stajaću na peronu sa koferom u rukama, punim tuge, jednog memljivog jutra, čekajući da mi kažeš : » Molim te ostani, samo još jedan dan »! Poželeću da ti se predam kao nikom do sada, kao što nikada tebi nisam….., a tako ludo želela. Sećam se, ali ti to nikada nećeš znati niti naslutiti, kako sam nebrojeno puta u ljubavnoj groznici polazila, vraćala se, pa ponovo odlazila da te uzmem celog, samo za sebe, da ti se dam…., da mi se daš…. Odabrano birala najlepšu haljinu , najbolji parfem, mrljala vrele usne svim tim bojama….jedan, drugi, treći ruž…, bože dragi…, kao neka šiparica, na prvom ljubavnom sastanku!! Valjda da te zasenim svojom lepotom…, da te sačuvam samo za sebe, za svagda.., šta li je , ne znam ni sama ,a onda je mahnito svlačila sa sebe, žurno skidala crvenilo sa usana, ostajući tu , gde jesam, a ludo želeći da sam tamo.!!!! Premeštala kazaljke na satu , sklapala vreme samo za nas,menjala dan za noć, noć za dan, jurila tamo, amo po sobi, zamišljala kako me privijaš uz tvoje snažne grudi , stežeš oko struka polako, nežno , a onda sve jače i jače, pokušavajući da me spoznaš , dok je tvoj pogled odlazio negde duboko u mene , najdublje što može, kidajući i najtananiju nit koja nas deli , a ja se stidela svoje nenadane sreće, našeg trenutka, svojih pomahnitalih želja,mog iznurenog tela…., tvojih godina…, sebe same….Pitajući se: Imam li ja prava na sve ovo, na ove , samo naše trenutke, nekoć je bolelo mene, a nju će možda već danas. Dok su ti se reči saplitale u nadanjima da će doći i taj dan, jer zreli smo ljudi ,znamo šta želimo , govorio si mi tada. Moje prebrze odluke, brzopleti odgovori, odustajanja od svega i tvoja dokazivanja u koje nisi mogao da me ubediš, a tako su bila razumljiva samo ih ja u slepilu ljubavi nisam jasno pročitala. I moja kajanja posle toga kada sam ostajala prazna, bez duše, bez suza, bez tela, bez tebe, da bih samoj sebi govorila kako sam te konačno izgubila. Ne brini, sve će to isto biti kao da si tu, do ponovnog susreta, govorio si tada, a ja slutila da ga više nikada neće ni biti, jer te već druga ima.. A onda tvoja nema povlačenja i duboka ćutanja… i moje drugarice, neprospavane noći i sva moja čekanja, u strahu u nadanjima u želji , u požudi…, rađala su još veću sumnju i bol u grudima, i spoznaja da sam te od prevelike želje istrošila. Poželeću te opet celog za sebe, svesna toga da ničeg nije ni bilo i neće ga ni biti, da je samo duži bio dan,da je duže bilo vreme, da je samo duža bila želja u tebi .,za mene. Noć će bahato progovoriti u meni, i tiho grliti nebo, zvezda padalica će otići nekom drugom i nikada viśe nama , otrgnuće se iz naliv pera u tami mesečine još jedna priča , samo za tebe, samo za nas…., sa nadom da ćeš je razumeti a mene prigrliti more zaborava. I čekkkk , čekkk , samo da ti nešto kažem : najbolje je ovako…, samo da ćutimo , jer se u ovom našem ćutanju nekako ,najbolje razumemo😘

Autor : Sunčica Stanković

Fotografija preuzeta sa interneta

Publicités

Laisser un commentaire

Entrez vos coordonnées ci-dessous ou cliquez sur une icône pour vous connecter:

Logo WordPress.com

Vous commentez à l'aide de votre compte WordPress.com. Déconnexion /  Changer )

Photo Google+

Vous commentez à l'aide de votre compte Google+. Déconnexion /  Changer )

Image Twitter

Vous commentez à l'aide de votre compte Twitter. Déconnexion /  Changer )

Photo Facebook

Vous commentez à l'aide de votre compte Facebook. Déconnexion /  Changer )

Connexion à %s